Inace ja sam dete generacije cigareta, ispijanja vina i ostajanja do 5h ujutru. Ja sam neko ko voli noc, muziku, ples, kisu….. ali kada padne noć, desi se tako nekad da mi jako zahvali jedna osoba, da je tu sada kraj mene, da se jako zagrlimo, da me ceška, mazi, dira po kosi i da tako ostanemo dugo zagrljeni.
I vama se to desava, zar ne?
Nedostaju mi pricanja sa njim do kasno u noc, to je osoba sa kojom mogu o svemu da pricam. To je neko ko ima puno razumevanja za mene, ko je uvek tu, ko me uvek podrzi, i da mi da savet.
I tako ja sada sedim u svojoj sobi, slusam muziku laganu, pijuckam vino i maštam o nama. Ali kako kazu ,,mašta moze svašta,,.
Mada ja se služim sa tim da ako nesto jako želiž i priželjkuješ i imaš veru u to, da će se to i dogoditi. Samo ako veruješ.
„Kada padne noć, ja zovem upomoć,
Jer tebe nema tuuu“
I ja sada, sve ovo pišem, ne znam zašto, nadam se da cete me razumeti. Da cete razumeti nečija osećanja.
Pozdrav 🙂
