Sta je ljubav ?

Pa da pocnemo. Danasnja tema je sta je ljubav ? Da li vi znate sta je to ? cime se ona hani ? 
Da lli je ljubav posvecivanje paznje ? Poklanjanje skupih poklona ? Buket cveca ? Neki skup parfem ? 
Nije ljubav samo rec, ponekad nije dovoljn reci volim te i to je to. To treba pkazati, osestiti, uzvratiti. 
Ljubaj je kada radis sa voljenom osobom sve ali bas sve bez ustrucavanja. Igrati i plesati na kisi, gledati izlazak sunca, ljubii se gde god. Mazenje, pa taj veliki zagrljaj. 
Pa taj osmeh koji je posvecen samo tebi. Poziv, na svakih 20 min da vidi sta radis i kako si. Da te pita kako si provela dan . 
P meni je ljubav ogromna i velika,  i svasta se moze uaditi zbog nje, a i sa njom, treba je cuvati i negovati. 
Sta je za vas ljubav? 

http:// https://kutakjednezene.blogspot.com/2019/01/spremanje-ispita-uz-samo-par-saveta.html

14 мишљења на “Sta je ljubav ?

  1. …to je ono kad zatreba da se pravis i da si glup i da te nije nimalo briga sto svi primecuju.

    Liked by 3 people

  2. …to je ono kad te boli glava, kad ti se ne jede, kad ti se ne pije tvoje omiljeno pice, kad nemas silu ni da operes zube, kad nemas volju ni da odes da se ispiskis, jer covece nema poziv od voljene osobe, …a kad se javi, upiskis se od srece, skaces od brzine peres zube, i dok se tusiras govornim biranjem zoves taksi i izlazis na randevu.

    Liked by 3 people

  3. …ljubav je samo svetlo u tunelu zivota….sve ovo napisano je moje ne volim da budem resavac, …i cudi me kako ovako lepi blogovi ostanu bez komentara.

    Liked by 3 people

  4. Ja ne znam odgovor na to pitanje. Možda sam nekada znao no zaboravi se.

    Liked by 2 people

  5. Jel, čija si ti, mala? 25. новембра 2019. — 09:03

    Svako ima svoj doživljaj ljubavi, svoje želje, svoje nade, svoja ostvarenja, svoje sunovrate, razočaranja – to je do te mere individualizovana emocija, da se jednostavno ne može ni objasniti, ni obrazložiti.
    Ono što je za mene ljubav, druge bi, možda, ostavilo ravnodušnim.
    Poverenje.
    Poštovanje.
    Osećaj pripadanja.
    Daješ se bez ostatka.
    Srce na dlanu.
    I tako, sve te neke floskule koje, ako nisu realizovane na način kako to očekujemo – doživljavamo kao poraz.

    Свиђа ми се

      1. Jel, čija si ti, mala? 25. новембра 2019. — 13:26

        😘

        Свиђа ми се

  6. Ova poema je iz moje neobjavljene zbirke koja nosi naziv „Dan sedmi“.

    Krug, ljubav, beskraj…

    Nebo gledam, rado bi da letim a krila nemam.

    Zemlja, magnet moćan za stopla me drži.

    Na raskršće pogled spuštam, puteva mnogo.

    Svuda okolo vekovi minuli, tragovi, mir, grobovi drevni.

    Zelena boja sa biljaka i krošnji rasutih i pobodenih pršti,

    živog stuplja u kom sunce zalazi i sviće.

    Dok kao ptice bez jata lete misli te što naviru

    da utkam hteo bi, niti u sklad da im svežem, ili složim

    kao red cigala vezan žbukom tvrdom ostao

    za rukama zidara vrednih.

    Nebo visoko besmrtnost skriva, zemlju kamen šara,

    sve je ciklus iza kulisa, ponovo iz truleži život se rađa.

    Sve što je umrlo, oživeće, sve što se rodilo ponovo će da mre.

    Na granici budućnosti i prošlosti, mraka i dana,

    mora i kopna, vremena i nevremena sam stojim.

    Odozgo me motre, a odozdo vuku i šapat mi šalju,

    vojnik si slučaja nehajnog. Ako i jesam, zašto sam sam,

    i gde da krenem na krugu mističnom?

    Na varku mi liče strane sveta, gde god pođem

    krugom tim na istu ću tačku dospeti.

    Bilo da letim, plovim il’ hodam biću samo masa za grnčara,

    vosak mek, malter svež slikaru za fresku

    što bleska pod kupolom sjajnom.

    Po vremena patini nigde stići neću, na telu slabom

    boja rđe ostaće metala nekada sjajnog.

    Brda i klanci, mora i reke, livade i putevi

    predamnom stoje.

    Putujem, zastanem. Klonuo, umoran samo misli u dubinu mi sežu

    dok kao mačak lenj kap mleka sa brkova oblizujem masnih.

    U tunel tamni, u školjku uha ogromnog misao zavlačim

    kao buba izašla iz livade, zalutala u kanal slušni golijata zaspalog.

    O, Bože, negde sam, gde sam?

    Sanjam li, il’ je java, na kojoj koordinati sam sad?

    Rado bi da pevam, plešem i žuborim ko reka kroz dolinu.

    Hoću da sam tečnost, svugde da me ima.

    Hoću da sam mleko u dojci, plod sočan za nepca gladna,

    zrnce u krvi, da kolam u beskraju, seme u utrobi da bubrim i granam.

    Dragulj u pećin,i zatrpan mrakom i tajnom, pčela u košnici,

    na livadi mrav.

    Pena na telu glatkom, suza u oku slatkom, zrno soli život što zrači.

    Ljubav da sam, magija i uspomena, drveta krošnja

    par zaljubljen od sunca što skriva.

    Ono što jesam, to nisam, a ono što nisam to bi da budem.

    Od ovoga bi bola bar krišku da odsečem.

    Snop žita zlatnog na njivi suncu uspravljen nada mi je

    i osmeh devojke kose meke na znoju lica zalepljen.

    Iz nesvesti proizišlo samo, lepota se zove čari skrivenih u riznici nehata.

    I opet put na kojem sam bio, magla neka, silueta stranca.

    Šta li misli, gde mu namere žive?

    Kuca li mu srce zveri il čoveka il’ je uhoda samo?

    Kud ga nebo vodi, sličan li je meni?

    Iza mene krug, pala je noć. Ćutim!

    Bože šta li sam sad? Boja je crna svetla nema.

    Izbasaću negde, pomoliće se sprud. Ma… ne, to se tešim samo.

    Tajni mnogih lancem svezan, da li sam mu katanca ja ključ?

    Dlanovi se znoje, ispod brige muk, brojeva na satu dvanaest,

    plešu kazaljke u krug, mota se i lepi vreme k’o pseto uz skut.

    Tango u ponoć, ubode me zvuk, ne to je samo sove huk.

    Dim puštam, duvana pepeo, prah. Korakom sečem i već je dan,

    leto, jesen, prođe vek. Šušti vreme, vetra fijuk.

    Mahovina, paprat, putanja gluva, svetlo zvezde, u kojem sam veku sad?

    Tražim sebe, tebe, nas.

    Dodir blag, isto je sve. Nema te pa ima, čas si mesečina, čas cvet.

    Pijem ti vodu vilo kose meke iz ruku nežnih,

    treperiš i strepiš ptica ti srce, a kosa svila.

    Gde na mene nabasa sad? Iz kojeg si veka?

    Čekao sam te od početka sveta. Voleli smo se nekada, negde,

    beše to kao san.

    Pratiljo nema vraćam ti se opet, takva je sudba, znak.

    Lutali smo rubovima sfera, granicama leda, pustinjom peska,

    vremena večnosti, danima i noćima.

    Nesklada prošlost dala nam ruho da zvezde brojimo

    svako na svom kraju sveta.

    Bio sam žaba, pas crv i gmaz, a, ti lavica i hijena, leptir i deva.

    Na pojila smo išli pusta bez razuma u neznanju slepom.

    Evo me sada pred tobom sa svešću čoveka bez želja

    nimalo ravnodušnog.

    Vilo svilooka vekovi su prošli od rastanka nam kobnog,

    kazna nam beše teška kol’ko zemlja ima peska.

    Otvoriću ti grudi i srce samo,

    poznato ti stanište mnogih leta.

    Uđi sa zvezdanim sjajem, dodaj mome biću svetla,

    sklopi ruke svoje oko mog vrata ti zvezdo beskraja.

    More ću ti biti za lađu kletu i šuma sa hladom za potrebu svetu.

    Zagrizi mi voće netaknuto, slatko, pevaj pesmu dolinom u zori,

    nektar srči kao belinu mleka.

    Poznati smo jedno drugom, ploda ubrali nismo,

    samoće se napili, pesmu nam skratili, a bili smo skupa.

    A, sad na zvezdama stojimo goli i bledi,

    zar nam nešto treba do li radosti u sreći,

    do li meda i mleka koje smo mi sami.

    Gubiću se u beskraju tvom od veka do veka,

    i pijan ću biti ne od pića nego od tvog leka.

    Nežno mi talasima plutaj, ljuljaj se obalama tamnim

    granico mog beskraja.

    Ne pitaj me ništa, samo me stegni poput klešta,

    jedno mi daj samo, budi jedina moja planeta.

    Daću ti nebo svetlo i tamno, ići ću s tobom do pakla samog bez izuzetka.

    Lavu i pepeo neka vulkan bljuje i pušta, sve neka se lomi i drma

    u sili slatkoj, strasnoj bez kraja i početka.

    Svetlo i tama će se smenjivati, misli nam seckati, zvona zvoniti do kraja sveta.

    Kitiću te mirisom cveta, pesmom i željom izašlom iz vapaja.

    Sveća dogoreva, srcu bez trica,

    magnetu tuđih leta, približi nedra, razapni jedra

    nad pučinom pustom lađo moja kleta.

    I opet sam kamen za žito ispod vitla vodenice

    što ga u brašno životodajno drobi.

    Nemi drhtaj slutim i kapi na usnama žednim.

    Sve sam čuvao, putujuć kroz setu gledajući pravo,

    dok me mnogo-šta ubiti htelo.

    Vera me održala i nada da si negde,

    i sad ushićenju i slavi neka vreme moje spomenik bude

    i ono breme u prah otpalo polako, sad je podnogama tvojim.

    I vredelo je truda, to srebro mesečine, beline ti grudi

    simfonijo lepa, strasna ispod kore krute,

    ispod ispod opne sklada.

    Znoj slana sa kose se cedi ispadaju suze kao karavana,

    do usana slatkih, nemih od sreće silne,

    do večnosti večne, a oči ti modrije od mora

    dubino sedefna celog mog svemira.

    Ponavljaj mi to mnogo puta, žeđ mi je velika vilo prekrasna,

    dok me oganj ne sažeže, dok me mač ne probode,

    dok snagu mi celov ne izda.

    Ne znam šta sam za te u mrklini noći ovog puta,

    ali jednom se ljubi tako na stazama pustim međ’ mnoštvom zvezda,

    celino večnosti u slutnji, mesečeva meno, more celo,

    lepoto klatna u šetnji.

    Tvoja kretnja krotka ne protivi se celini,

    a igra taj ples magija čarobna svetluca mi u biću,

    dok se telo tvoje lepi za život što štrca

    ispod oklopa teškog probuđenog poput gejzira.

    Sve mi prska ambrozijo moćna pod olovom vremena, stiska.

    Ispred, iznad, ispod i iza nas je samo prašina meteora.

    I opet sam negde, tamo gde mi prija, jedno je toplo mesto,

    došao sam na tačku početka.

    Meni si tu da ugodiš, kako da te ne volim celom snagom bića

    svetlost što kupi,a u dugu zatim rasipa.

    Tebi ću je dati, neka i tebe prožima,

    lane pogleda blagog, lavice snažna,

    ptico mora plavog, usne su ti smokva slatka.

    Čula si mi pomešala, u nerazum ih svela, krug beskraja zatvorila.

    Liru, lek za tugu mi dala, vino da ga mesto vode srčem,

    jagnje si mi i muza, pesma i iz peska vaskrsla Kartagina.

    Nebo i vest blaga, pramac talas što para,

    dvorac sa kulama i vojskom snažnom,

    Sahara vrela sred mog hladnog Sibira.

    Jasmin ti je lice, a jela vitka struk pod pahuljama snežnim.

    Šarena mi duša od nespokoja, ako odeš gde li ću te opet naći.

    Trebaće mi tvoja tečna lava, oganj živi što žeže,

    samo on mi nemir gasi, spokoj stvara.

    Želim da se budiš il’ ne spavaš, let svoj da širiš blizu mi srca.

    Upravo to mi je večnost i ona lepota

    talasa pod svodom beskraja.

    Palma ću ti biti sa plodom slatkim za sva tvoja htenja,

    odmaraj se uz mene do svog celog svršetka.

    Leteću s tobom albatrosu beli vrh slanih dubina,

    ispod oblaka,ispod svih aureola.

    Belo i dugo krilo nek mi vazduh para, za kompasom tvog oka

    leteću pesmama svih nenapisanih madrigala.

    Slep kad ostanem od svetlosti tvoje,

    srce ću ti predati u kapeli punoj fresaka i slika, cveća i sveća.

    Jedan njegov deo u dubinu vode najdublje potopi,

    drugi do iznad oblaka baci, a treći u vrt cvetni položi

    s balkona pogled gde odmaraš kad se probudiš.

    Tako ću samo ja znati sve tvoje radosti i tuge.

    Suze ću ti piti kao pesak zore,

    u sne doći osmeh snenoj da crtam po postelji, telu.

    Setna dok šetaš alejama krasnim list otpao na rame biću,

    pčela u kosi zapela, ono sunce mlado kroz prozor u odaje što virka,

    bedro pored plahte razmaknute što štipka,

    vetrić mio kosu što dirka, lepotu joj daje, mrsi…

    Voda sveža ću biti, svaki dan do lica da ti budem blizu,

    mesečina rasuta na grudi.

    Kad poželiš da me nema, noć na veđe ću ti spustit’ snene,

    pa ujutro sve opet ispočetka.

    Umoran neću biti od tvojih i svojih želja,

    gubiću se i pojavljivat’ izvan svih zadatih okvira.

    Orbitom leteću puta kojeg snevaš, orao biću da ne znaš,

    što kandže oštre u gmizavce ljigave zabija,

    istrebiću sve što spokoj ti ruši, što strah ti podgrejava.

    Kad setna zalutaš, putokaz ću biti

    i silueta sjajna, gora tamna, zemlja za stopala snežna.

    28. V 2006. DARKO TOMIĆ

    Liked by 2 people

      1. Hvala! Jedina moja poema o ljubavi i večnosti!

        Liked by 1 person

  7. Ljubav je kad bi dao život za nju, jer šta je život bez ljubavi

    Liked by 1 person

  8. Само оно што је безусловно!
    Поздрав!

    Liked by 2 people

Оставите одговор на herrmomonews Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close